СПОМЕНИЦА О ЖЕПИ ДУГ ПРЕМА ПОГИНУЛИМ БОРЦИМА И ИСТИНИ - 19. ЈУНА

Споменица о Жепу обрађује трагична дешавања од 4. до 6. јуна 1992. године када је 45 српских бораца мјешовите борбене групе коју су највећим дијелом чинили становници општине Пале трагично страдала у муслиманској засједи у кањону ријеке Жепе. Дошло је вријеме за њено објављивање и ускоро ће бити представљена у јавности.

ПРИРЕДИЛА: Маја Брчкало ПАЛЕ, 13. ЈУНА /СРНА/ - Споменица "Жепа, јуни 1992. године" аутора Стефана Лопатића биће промовисана 19. јуна на Палама, а чува сјећање на један од најтежих периода за ову општину и Сарајевско-романијску регију - погибију 45 српских бораца, које су из засједе напади припадници тзв. Армије БиХ. Ова споменица представља дуг према 45 погинулих бораца али и покушај да се сачувају свједочанства учесника и документују догађаји који су оставили дубок траг на овај крај. Њена израда је и најзначајнија активност за руководство Борачке организације Пале. Лопатић је рекао Срни да је радио три године због сложености истраживања и ограничене доступности историјских извора. Истакао је да је постојала опасност да драгоцјена сјећања преживјелих буду трајно изгубљена, због чега је прикупљање свједочења представљало један од најважнијих сегмената рада. "Споменица обрађује трагична дешавања у периоду од 4. до 6. јуна 1992. године, када је мјешовита борбена група коју су највећим дијелом чинили становници општине Пале трагично страдала на Жепи тачније на локацији Будичином потоку или кањон ријеке Жепе", објаснио је Лопатић. Да би се разумио значај споменице, Лопатић је истакао да је важно нагласити да су се суочили са два велика изазова, јер је све мање људи који су били учесници тих догађаја и који су могли да свједоче о ономе што се дешавало, те недостатак званичне документације војних и цивилних власти. Лопатић је додао да се један дио посла односио на прикупљање сјећања људи који су били на том подручју почетком јуна 1992. године, док је други био везан за ограничену званичну документацију која им је била доступна као примарни историјски извор. Он је нагласио да је ријеч о тимском пројекту у којем је значајну улогу имао Документациони центар Борачке организације општине Пале, чији су чланови прикупљали свједочанства преживјелих бораца. Лопатић, који је и историчар, оцијенио је да су догађаји на Жепи оставили трајне посљедице не само на непосредне учеснике, већ и на цијелу локалну заједницу. Он је додао да истраживање тих догађаја није завршено, него је споменицом званично окончана прва фаза истраживања. Говорећи о значају споменице за млађе генерације, нагласио је да је његовање културе сјећања обавеза свих који живе на овом простору. "Имамо дужност према онима који су преживјели, али и према онима који нису. Ако се прича о Жепи сведе само на усмена казивања, ризикујемо да временом буде изгубљена или искривљена. Зато је циљ ове споменице да сва та сјећања буду сабрана на једном мјесту и сачувана за будуће генерације", објаснио је Лопатић. Борачка организација Пале одаје пошту за 45 погинулих бораца и признање учесницима битке вођене у рејону Жепе у периоду од 4. до 6. јуна 1992. године. Предсједник Предсједништва Борачке организације општине Пале Јасна Лазаревић Гавриловић навела је да је објављивање споменице један од најзначајнијих пројеката које је ова организација покренула у посљедњим годинама, с циљем да се на основу чињеница и свједочења расвијетле околности страдања српских бораца на Жепи. Гавриловићева, која је кћерка једног од погинулих бораца на Жепи, истакла је да споменица има посебан значај за породице страдалих, јер представља трајно свједочанство о људима који су дали животе у одбрани свог народа. Она је нагласила да је у трогодишњем истраживању учествовао велики број људи, посебно преживјели борци који су својим свједочењима дали немјерљив допринос. "Траума коју су преживјели учесници тих догађаја и данас је присутна, не само код њих него и у њиховим породицама", рекла је Гавриловићева. Нагласила је да је иницијатива за израду споменице покренута је након што је у једном војном документу пронађена нетачна квалификација о околностима страдања српских бораца. Према њеним ријечима, нису могли дозволити да таква тврдња остане забиљежена као историјска чињеница и зато су покренули истраживање и прикупљање документације како би утврдили шта се заиста догодило. У оквиру рада на споменици формиран је и Документациони центар Борачке организације општине Пале, који се бави прикупљањем, обрадом и архивирањем грађе о Одбрамбено-отаџбинском рату, али и другим значајним историјским догађајима. Гавриловићева је навела да је ово први овакав документ на тему Жепе и надају се да ће бити настављена истраживања о истини из Одбрамбено-отаџбинског рата, без глорификација или памфлета, што је честа појава када се документују ратна дешавања. Подсјетила је да је израда спoменице био врло осјетљив, тежак и захтјеван задатак, а све грешке које су направљене могу и треба да буду исправљене у допуњеном издању. "Захвални смо свима који су учествовали у овом пројекту, посебно аутору који је од прикупљене грађе направио дјело које ће остати важан историјски извор за будуће генерације", навела је она. Након промоције која је планирана за 19. јуни у Културном центру Пале са почетком у 19.00 часова, биће одржана и јавна трибина 3. јула с циљем успостављања отвореног дијалога о Споменици, како би њено евентуално сљедеће издање било допуњено могућим новим сазнањима. Колона Сарајевско-романијског корпуса ВРС мучки је нападнута 4. јуна 1992. године када се кретала према брду Зловрх са задатком да достави храну и воду за 13 војника који су на тој коти обезбјеђивали радио-релејни објекат. Са муслиманском страном био је постигнут договор да српски војници мирно прођу, међутим, али су они тај договор прекршили и с леђа, из засједе, напали српске војнике. Припадници такозване Армије БиХ су 12 заробљеника затворили у оближњу шталу и живе запалили. Ово је било једно од најмасовнијих страдања припадника Сарајевско-романијског корпуса ВРС у Одбрамбено-отаџбинском рату. Спомен-обиљежје убијеним српским борцима налази се између Хан Пијеска и Рогатице, на линији између села Поджепље, Стоборани и Криваче која припадају општини Хан Пијесак и мјесне заједнице Жепа у Рогатици.