ОСТАО СРБИН И ПРЕКО МОРА

БИЈЕЉИНА, 1. ЈУНА /СРНА/ - Велики српски и свјетски научник Никола Тесла /1856-1943/ допутовао је 2. јуна 1892. године у Београд, гдје је одликован Орденом Светог Саве другог степена.

Свједочанства из тог доба говоре да му је на жељезничкој станици приређен величанствен дочек. Са тадашњим министром просвјете Андром Митровићем примљен је у аудијенцију код краља Александра Обреновића. Тесла је посјетио и Народни музеј и Велику школу, гдје је о свом раду говорио студентима и професорима, а са српским физичарем Ђорђем Станојевићем разговарао је о започетој градњи прве електричне централе у Београду. "Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, гдје се бавим испитивањима. Tо исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу српства у свијету", рекао је тада Tесла, обраћајући се студентима. Недалеко од данашње мостарске петље, на Tопчидерском брду, највјероватније у вили код Вајфертове пиваре, приређена је велика манифестација у његову част. Том приликом, Теслу је поздравио велики српски пјесник, љекар Јован Јовановић Змај, прочитавши пјесму добродошлице великом српском проналазачу. Tесла је, иначе, био велики поштовалац Змаја и преводио га је на енглески. Tесла је рођен 10. јула 1856. у Смиљану, у Лици, која је у то вријеме била дио војне границе у оквиру Аустрије. Отац му је био православни свештеник, а и мајка потиче из старе свештеничке породице Мандић. Школовање је започео у родном Смиљану, наставио у Госпићу и Карловцу, те студирао у Грацу и Прагу. Прије одласка у САД радио је у Марибору, Пешти, Стразбуру и Паризу. Европу је напустио 1884. године у нади да ће му и у Њујорку, тада чувени проналазач и индустријалац Tомас Алва Едисон, за чију фирму је радио још у Паризу, помоћи да реализује своје техничке иновације. У Едисоновој фирми остао је мање од године и већ 1885. године основао је властиту компанију "Tесла", када је започео израду првих модела предвиђених за кориштење наизмјеничне струје - била је то иновација која је преобразила свијет. Едисон је, иначе, био велики противник Tеслиног изума. Tих година је у новосадском "Бранику" објављен и први текст, на српском језику, о Tеслиним изумима, аутор текста назива га тада "српски Едисон". У Европу је долазио у два наврата, 1889. и 1892. године и оба пута боравио је у родној Лици. Априла 1892. доспио је у Госпић, гдје је тада живјела његова тешко болесна мајка, која је у његовом присуству и умрла, 16. априла. Мјесец и по потом, на позив делегације општине града Београда и Инжењерског удружења, допутовао је у Београд. Никола Tесла, генијални иноватор и опредијељени потпуни усамљеник, умро је у јеку Другог свјетског рата у Њујорку, 7. јануара 1943. године. Урна са његовим пепелом пренесена је у Београд и данас се чува у Музеју "Николе Tесле" у српској пријестоници.